Nedostatak očnjaka u zubnom nizu je ne tako retka pojava koju uzrokuju različiti faktori. Najčešće izrastanje ovih zuba sprečavaju korenovi bočnih ili centralnih sekutića. Ukoliko je zametak zuba nepravilno postavljen- horizontalno ili koso, a ne vertikalno kako bi trebalo, očnjak neće imati tendeciju da izraste i ostaće u kosti, a mlečni zub koji očekuje da ga očnjak zameni, perzistiraće u zubnom nizu. Možemo reći da je postojanje mlečnog zuba u vilici kod deteta starijeg od 13-14 godina glavni znak da postoji zub koji je zaglavljen u kosti.
Ovo stanje se danas uspešno leči udruženom ortodontsko-hirurškom terapijom. Naime, ortodont pravi plan terapije, kako bi pomoću fiksne proteze obezbedio mesto za impaktiran zub, a onda pacijenta šalje kod hirurga koji pravi put do skrivenog zuba i omogućuje ortodontu izvlačenje istog.
Treba naglasiti da hirurška intervencija nije uvek potrebna. Nekada je dovoljno da ortodont fiksnom protezom obezbedi prazan prostor, koji će automatski stimulisati nicanje zaglavljenog zuba I on će krenuti sam da niče I da se smešta na mesto koje mu je stvoreno u zubnom nizu. Ovo je obično slučaj sa onim zubima čiji zametak zauzima normalan (vertikalan) položaj, ali zbog nedostatka mesta u vilici zubi koji niču poslednji (obično očnjaci, ali nekad i prekutnjaci), nemaju više mesta u vilici i ostaju zaglavljeni u kosti između korenova ranije niklih zuba.
Isto tako, usled nesklada u veličini zuba i vilica, (zubi krupni, a vilice male) očnjaci koji se među poslednjima razvijaju, neće moći da niknu i da se postave na svoje mesto. U tom slučaju oni mogu da niču linijom manjeg otpora i tako da se pojave van zubnog niza i to- nazad prema nepcu ili napred ka usnama. Ovakav zub koji štrči u odnosu na ostale narušava kako izgled tako i funkciju zuba i vilica. Ovo je dosta blaža anomalija od potpuno zaglavljenog zuba i uspešno se rešava i leči ortodontskom terapijom.
Trajanje ove terapije je individualno, i zavisi od težine i složenosti slučaja. Ono što u današnje vreme olakšava i ubrzava ovu terapiju jeste Damon sistem, to jest samoligirajuće bravice (self-ligation), koje pod većom kontrolom obavljaju svoj posao. One proizvode blage kontinuirane sile i nemaju potrebu za ligiranjem (kao što je slučaj kod klasičnih fiksnih proteza) pa je smanjena mogućnost pojave agresivnih sila koje bi mogle da ometaju terapiju, i samim tim se do krajnjeg efekta brže stiže. Zahvaljujući laganim biološkim silama koje stvaraju, moguće je širenje vilica, smeštanje svih zuba i dobijanje idealnog luka na kraju terapije, a samim tim i savršenog osmeha.
Ono što je takođe bitno za pacijente, terapija samoligirajućim protezama je za oko 6 meseci kraća u odnosu na klasične fiksne proteze, a kontrole mogu da se obavljaju na svaka 2-3 meseca. Koristeći klizni mehanizam držanja žičanih lukova, Damon bravice omogućavaju da se zubi kreću slobodnije, brže i komfornije, a estetski tip ovih bravica smanjuje vidljivost proteza u ustima što pacijentima dodatno olakšava nošenje proteze.
Do krajnjeg cilja- potpunog I savršenog osmeha, može se stići i klasičnim fiksnim protezama koje u ovom slučaju zahtevaju malo više vremena od samoligirajućih bravica. Najbitnije je da pacijent sam odabere vrstu proteze u zavisnosti od toga šta je za njega najvažnije- da što brže bude gotovo, da se što manje primeti u ustima ili da bude istovremeno i brzo i neupadljivo. Na Vama je da odlučite.
